(Тумачење Откривења светог Јована Богослова)
протојереј Александар Колесников
У закључку аутор ове књижице жели да подели неке своје мисли са читаоцима поводом најновије историје човечанства, и нарочито двадесетог века - са становишта пророчанстава записаних у Новом Завету, пре свега у Откривењу. Те своје мисли писац није желео да укључи у само тумачење Светог Писма, јер би оне тада могле натегнуто да изгледају као да извиру из самог Светог Писма. Међутим, за ове своје мисли аутор узима потпуну одговорност на самога себе. Ево тих мисли...
1. Један доста снажан правац у православној духовности данас закључује, на основу савремених догађаја и промена, да је близу дан Другог Доласка Христовог.
А друга струја православних умова односи се са опрезом према првом закључку. Они кажу. било је и раније тешких времена у светској историји после Христа, па ипак пропаст света није уследила. Тако се веровало да је близу Други Долазак Христов у петом веку - под утиском пада Рима, приликом најезде англосаксонских варвара. А у десетом веку - под утиском крвавих најезда некрштених Нормана са севера Европе и најездом муслимана Арапа са југа. Исто тако и у петнаестом веку - под утиском пада Цариграда и Византинске царевине, као и слома папске федерације римокатоличких држава...
Психолошки, хришћани тих времена оправдано су били узбуђени есхатологијом, али милосрђе Божије било је дубље и шире од покварености људи оних времена. Господ је сваки пут помиловао тадањи свет у Своме великом човекољубију, као што је рекао свети Петар: "Не касни Господ са обећањем, као што неки мисле да касни, него нас дуго трпи, јер неће да ико пропадне но да се сви покају" (2. Петр. 3, 9).
Сем тога, хришћани оних времена нису могли предвидети оно што је знала Премудрост Божија: ширење управо у десетом веку православнога Хришћанства у Русији, где је оно цветало хиљаду година и дало своје плодове многим народима преко Сибира све до Аљаске...
2. И хришћанско учење као и учење материјалиста делимично се слажу у закључку да ће свет и човечанство нестати у ватри. Али ипак ова два правца различито су мислила о узроку погибије света. Православна Црква учи да ће узрок погибије света бити пад вере и морално расуло у човечанству. Свет ће пропасти по пресуди Божијој, но узрок те пресуде биће зло понашање људи.
Материјалисти су раније тврдили да ће свет пропасти из чисто физичког узрока - због судара наше планете са сунцем или неком кометом луталицом. Али сад и они говоре да ће живот на нашој планети уништити сами људи. То значи да ће људи постати ужасно зли. На тај начин, посредно, и материјалисти се слажу са хришћанима да се прави узрок погибије света налази у злоби људској...
3. Приметили смо да апостол Јован у осмој и деветој глави Откривења наглашава да ће невоље последњих времена погодити углавном једну трећину земље и трећину човечанства. Видимо да у двадесетом веку ратови и револуције бесне приближно на једној трећини земљине површине обухватајући трећину становништва земље. То су углавном хришћански народи. Стичемо утисак да зле силе овога света имају за циљ да ослабе управо те народе, који им сметају на путу остварења својих мрачних планова.
4. Антихришћански философи тврдили су и тврде да историјом човечанства управља "закон прогреса" Да ће на крају да се зацари разум, наука, мир, правичност и материјално благостање. Супротно овоме Христос је говорио: "Тешко свету због саблазни, али немогуће је да саблазни не дођу". Ако погледамо око нас, види се ко је у праву. Види се да су се пророчанства Светог Писма испунила: уместо прогреса и господства разума - завладао је груби материјализам и животињска страна у човеку. Уместо мира и безбедности - страшни ратови. Уместо правичности - имамо концентрационе логоре, масовна убиства, Гестапо, КГБ... (а данас ЦИА-у, ФБИ... прим. прир.). Уместо материјалног благостања - глад која убија милионе људи и доводи до греха људождерства. Уместо религије сагласне са разумом множење секти са најмрачнијим верским учењима...
5. Христос је најавио да ће пред крај света бити завршено проповедање Евангелија свима народима. То значи и Јеврејском народу који ће се окупити у Светој земљи. А ево, оно о чему су две хиљаде година Јевреји маштали (повратак у Јерусалим) сада се остварило. Над овом чињеницом треба се замислити.
6. Највише сумњи и неповерења изазивала су пророчанства Светог Писма о царству Антихриста. Међутим, данас те есхатолошке слике не изгледају тако невероватне.
Ево како Свето Писмо приказује царство Антихриста: а) Антихрист ће имати велику власт принуде,
б) Он ће имати власт као монарх над целом земљом, в) Гониће истинску хришћанску Цркву, и створиће своју лажну цркву, г) Наметнуће апсолутио ропство људима,
д) У његовом царству господариће лаж и обмана,
ђ) Антихрист ће изнудити од људи да му се клањају као богу.
А сада погледајмо какав је живот на једној трећини површине земље где владају атеисти. Људи су лишени економске самосталности, а што се тиче духовне хране, човек може читати само оно што пишу владајући или њихови специјално уважбани робови: писци пропагандисти...
У области религије беснеће страшна гоњења против истинске Цркве са циљем да се она потпуно уништи. Зар ово већ није систем апсолутног ропства које ће се према Светом Писму остварити у царству Антихриста? Само овај систем засад влада над трећином човечанства, док ће у последњим временима Антихриста обухватити цео свет.
Пронађен је не само систем, но и политичка организација потпуног поробљавања човечанства. Основни принципи те организације су ови: а) Створити огромни административно-технички апарат који обухвата не мање од једне четвртине запослених робова који имају за дужност да руководе над преостале три четвртине робова који производе материјална добра. б) Формално, тај огромни административно-технички апарат потчињен је апарату државних власти, које су наизглед организоване на демократским начелима. У стварности тај државни апарат нема никакве власти, нити зависи од народа. в) Стварна власт, којој су потчињена оба та апарата, стоји у рукама полуприкривене организације са посебно одабраним кадровима који управљају, на основу чувања тајне, дисциплине и покорности вођи државе чак и по цену смрти. г) На челу свега стоји вођа са личном доживотном влашћу...
Пронађени су не само системи и организације, него и методи учвршћења потпуног ропства. Ти методи су: лаж, застрашивање, убијање људи на најокрутнији начин.
Оно што је било најневероватније - о чему јасно говори Свето Писмо - да ће Антихрист бити обоготворен, то је историја већ јасно показала. Сетимо се Робеспјера из доба француске револуције. Њему су се лично обраћали као богу и давали му титулу у писмима "Ваше божанско величанство". А донедавно су Стаљина његови сарадници и пропагандисти обасипали божанским називима: најмудрији, свезнајући, свемогући, отац народа... То обоготворење Стаљина од стране других, па чак и од њега самог, његови сарадници нису одрицали, него су то стидљиво назвали "култ личности". Они који су имали прилику да виде октобарске и првомајске параде на Црвеном тргу у Москви за време Стаљина не могу а да не упореде ту појаву са речима из Откривења: "И сва земља дивећи се пође за Зверју... и поклонише се аждаји... говорећи: Ко је подобан Звери? Ко може ратовати против ње? И отвори уста своја за хулење на Бога.." (Откр. 13, 3-7).
7. Тај сатански систем, који је за сада остварен у једној трећини света (дакле он није осигуран од евентуалних пораза) жели да се прошири на цео свет. План његовог остварења је у пуном јеку по разним линијама - политичкој, економској и религиозној.
У политичкој области треба све народе згонити у један тор: у једну светску државу са једном владом на челу. У ту сврху основане су у свим државама света левичарске и тајне партије. Али у истом правцу ради и организација Уједињених нација која привикава народе на одрицање од свога суверенитета.
Занимљива је припрема у области религије: У свим главним религијама света очекује се ускоро невиђени продор некакве велике Божанске појаве.
У Јеврејству очекује се скори долазак Месије. У Хришћанству шири се секташко учење хилиазма (учење о блиском доласку Христа, као земаљског цара који ће основати хиљадуго-годишње замаљско светско царство са усрећеним човечанством). У будизму очекује се јављање Будде (човека у коме ће нарочито утеловити божанство). У мухамеданству буја покрет "бахаи" који се заузима око уједињења свих религиј а у једну светску религију. Шиити очекују свога "имама-освајача", "Махди" ...
За стварање такве заједничке религије учињено је доста. Она ће имати еклектички карактер, то јест биће смеса разних елемената из постојећих светских религија. Из јудејства ће се узети учење о Месији који оснива светско земаљско царство са материјално усрећеним човечанством. Из Хришћанства ће се узети: учење о божанској природи Месије, као и нека правила моралности (за украс) и евангелске приче о чудесима. А што се тиче Божанства, његове суштине, његовог односа према свету и посмртном стању човека - све ће то бити узето из будизма (пантеизма). На тај начин, пантеизам је подлога и главна садржина будуће уједињене светске религије. Ово се објашњава тиме што је пантеизам за духовно раслабљеног човека најпривлачнији по свом схватању божанства - много привлачнији него монотеизам (једнобожје), које исповеда да је Бог Лични Дух, Творац, Про-мислитељ, Законодавац и Судија света и човечанства. Међутим, за једноставне умове, много је лакше прихватити идеју о божанству, као невидивој и безличној сили, која је разливена по целом материјалном свету. (Често се чује да прости људи, када се говори о Богу, "дубокомислено" врте главом и кажу "има нешто", а не "има Неког на небу"). Сем тога од овог безличног "божан-ства" не треба се бојати, нити га слушати. Привлачно је и далекоисточно учење о човеку као концентрацији и ваплоћењу степенасте божанске силе. Ово последње учење пантеизма омогућиће клањање Антихристу као божанском бићу највишег степена.
Ова претпоставка, да ће управо пантеизам бити главни елемент будуће светске религије потврђује се и великом пропагандом међу хришћанским и осталим народима: у области фило-софије за пантеизам су радили Спиноза, Хегел, Фихте, Шелинг и остали представници немачке идеалистичке философије; у области теологије - за пантеизам ради теософски покрет, у области морала - слуга пантеизма је Толстој; у области познавања природе - за пантеизам ради теоретски материјализам, који није ништа друго до наглавце постављен пантеизам, у области практично-организационој - за пантеизам раде разне секте (духоборци, хлисти, "хришћанска наука"). У последње време све чешће се чују гласови који захтевају стварање Светског Савета Религија.
8. Поставља се питање: како један човек може да освоји власт над целим светом, да се зацари као Антихрист. На то питање даје одговор француска и руска револуција. После побуне разјарене масе која пљачка и убија, долази на власт "Страшни Човек", који заводи диктатуру и захтева да му се клањају као богу. Такав је био Робеспјер у Француској и Стаљин у Русијн. Значи, револуција је пут којим ће н Антихрист освојити власт.
Увод у тај процес је светски рат, у коме ће изгубити животе много милиона људи, а од глади и болести настаће опште очајање, јер неће бити ни победилаца ни побеђених. Тада ће тим народима бити предложено да прихвате једну светску владу, а после неизбежне револуције власт у тој влади уграбиће "Страшни Човек" ...
9. Ако је систем апсолутног поробљења спреман, онда где је запело? Чека се само још на страшни светски рат. А знамо да се тај рат припрема. Већ се производе страшна оружја масовног уништења, но ипак се сматра да она нису довољно јака... Зато се тај рат одлаже...
10. Која су обавезна руководна начела за православног хришћанина данас? Има два правила.
' а) Господ нам је упутио са Маслинове горе ове речи: "Од смокве научите поуку. Када се већ њене гране подмладе, и олистају, знате да је близу лето. Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу пред вратима... Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш" (Мт. 24, 32-33 и 42). б) И псалам други пророка Давида у коме пише: "Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари? Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на Помазаника Његова: "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов". Онај који живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева" (Пс. 2, 1-4).
11. Све ово досад изложено даје основу за тврдњу да, ако чак Господ и помилује свет и у наше дане, то помиловање неће бити одлагање последњег Суда за неку далеку будућност, него краткорочно одлагање и предах, еда би се још једном људима дала могућност да се уразуме и покају. Али ми, на жалост, знамо да је религиозно, морално, умно и друштвено стање човечанства тако црно, да такво пружање шансе за покајање не би имало велике користи. Зато ће и Божје одлагање Суда бити кратковремено...
Ми православни хришћани знамо да Бог двје створио зло, ни пакао. Пакао је измислио Сатана, завидевши Богу и затворивши се за љубав Свете Тројице. Дар слободе, који је Бог дао човеку, је кључ од Раја и од пакла. Што се Бога тиче, Он жели да се сви људи спасу (1. Тимот. 2, 4), али постоје "људи (који) више заволеше таму него ли светлост, јер њихова дела бејаху зла" (Јн. 3, 19).
Колико Господ уважава личну слободу види се из ових Његових речи: "Ја сам дошао у име Оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити... Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу; има који вас оптужује, Мојсеј... (Јн. 5, 43 и 45).
А у последњој глави Откривења Св. апостол Јован Богослов указује на ту вртоглаву дубину слободе у човековом срцу, где се решава определење за вечну смрт или за живот вечни:
"Ко чини неправду нека још чини неправду, н нечисти нека се још прља; а које праведан нека још чини правду, и ко је свети нека се још освећује" (Откр. 22, 11).