(Тумачење Откривења светог Јована Богослова)
протојереј Александар Колесников
Описавши врхунац власти ђавола над људима, апостол Јован диже свој поглед ка небу и види - "Јагње стоји на гори Сионској (на небу) и са Њим 144 хиљаде... Ово су они који се не оскврнише са женама, јер су девственици; ово су они који иду за Јагњетом кудгод пође" (гл. 14, 1-5). У овом опису Христос је представљен као спреман да сиђе у овај свет да би наградио Њему верне Хришћане, а осудио и покарао отпаднике и Своје противнике.
Али велико је милосрђе Божије! Као што је у почетку наступања последњих времена Бог опомињао људе преко разних Пророка и невоља, то исто се понавља на самом крају времена. Апостол Јован види Ангела (пророка), који има "вечно Евангелије, да благовести житељима земље... и говорио је громким гласом: бојте се Бога и подајте Њему славу, јер је наступио час суда Његовог". Други пророк је дошао касније и најавио блиску погибију света, а трећи је позивао људе да се не клањају Зверу и слици његовој (Откр. 14, 6-9). У то време, свети људи који држе заповести Божије и веру у Исуса Христа позивају се на трпљење.
Глас са неба говори Јовану да утеши оне који могу погинути, јер "благо од сада мртвима који умиру у Господу... Нека почину од трудова својих, а дела њихова ће следити за њима" (Откр. 14, 12-13). Ти позиви светима да трпе и да се не боје нису узалудни, јер моћни Ангели у облику "бачених оштрих српова на земљу" наново упозоравају људе на приближење нових невоља на земљи.