(Тумачење Откривења светог Јована Богослова)
протојереј Александар Колесников
Када се зло осили на земљи, а Христос је то предвидео кад је рекао - "Тешко свету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни" (Мт. 18, 7) - онда ђаво, коме нису довољна обична његова средства за утицај на душе човечије, наново прибегава оном давно испробаном средству борбе са Хришћанском Црквом, а то средство је гоњење хришћана преко њему потчињене државне власти, која се свесно бори против Бога.
Разуме се да се тако нешто може догодити само у епохи када већина човечанства верски и морално падне тако ниско да ће људи тада и без притиска државне власти окренути леђа Богу и предати се са уживањем злу. У то време безумно помрачени људи биће способни на све - они ће прихватити за вође народа и људе потпуно огрезле у злу. Зато је Црква с правом постављала питање свакој епохи верско-моралног пада: "Није ли ово последње време"? Заиста, свака таква епоха може бити последња у историји човечанства. У глави тринаестој апостол Јован управо описује своје виђење богопротивничке државне власти на земл и: "И видех звер где излази из мора (звер је државна власт потонула у сујету ниских интереса) са десет рогова и седам глава, и на роговима њеним десет круна (царских венаца), а на главама њиховим имена хулна и дана јој беху уста која говоре охоле речи и хулења... И отвори уста за хулење Бога, да хули Име Његово, и дом Његов, и оне који станују на небу". (Откр. 13,1,5 и 6).
Власт ове богоборачке државе распростирала би се на целу земљу: "И да јој беше власт над сваким родом и народом и језиком и племеном" (13, 7). А сви су људи добровољно и из убеђења признали вад собом власт звери - "И сва земља, дивећи се, пође за звеи и поклонише се аждаји која даде власт звери, и поклонише се звери говорећи: Ко је као звер? Ко може ратовати против ње? --- И поклонише се њој сви житељи земље чије име није записано у Књизи Живота" (Откр. 13, 3-4 и 8).
Та богопротивна држава имаће огромну власт и управљаће целом земљом и наметнуће се целој земљи путем велике принуде: "И звер коју видех беше слична рису, и ноге јој као у медведа, и уста њена као уста лава. И даде јој аждаја силу своју и престол свој и власт велику" (Откр. 13, 2). У седамнаестој глави апостол Јован још једном Види ту звер и говори о њој као о "зве-ри црвеној", чији је знак, као богопротивне државе црвена боја, исто као и боја аждаје то јест паклене ватре и крви.
У обема главама (13. и 17.) свети апостол Јован говори да је та звер имала седам глава и десет рогова". Како протумачити те главе и рогове?
О главама звери подробније се говори у седамнаестој глави: ' Звер коју си видео беше и није, изићи ће из бездана и отићи у пропаст; и зачудиће се они становници земље чија имена нису записана у Књиги живота од постања света, гледајући звер, која беше, и није, и појавиче се. Седам глава... су седам царева: пет њих паде, један јесте, а други још не дође, и када дође мало треба да остане. И звер која а беше и није, она је и осми, и од седморице је, и у пропаст иде" (Откр. 17, 8-11).
А у тринаестој глави Откривења о тим главама звери говори се следеће: "И виде едну од глава њених као на смрт заклану, и њена смртна Рана излечи се" (Откр. 13, 3). Наведене речи апостола Јована о главама звери могу се протумачити на тај начин да богопротивне државе последњих времена неће бити први покушај ђавола да прошири своје царство на земљи преко државних власти, које му се добровољно потчине. Таквих сатанских покушаја у истојзђи света, по светом апостолу Јовану, било је седам. Пре него је добио Откривење већ је било таквих пет покушаја. Очигледно да апсктол Јован има у виду - цара Сирије Антиоха 2. Епифана, па вавилонског цара Навуходоносора и још три цара древног Вавилона и Египта, који је сваки маштао, занесен гордошћу, да својим освајањима створи једно светско царство у коме би се он прогласио за бога на земљи и за јединог усрећитеља човечанства.
Следећа појава у историји света богопротивне државе то је - савремена апостолу Јовану - Римска империја која је кроз цара Нерона гонила хришћане. И најзад седма појава сатанског царства биће богопротивна државна власт последњих времена. У шестој појави то сатанско царство (римско) било је поражено силом Христове Жртве на Крсту ("Једна од тих глава звери беше као смртно рањена"). А оне речи - "звер, која беше, и није, и појавиће се" - треба схватити тако да ће богопротивно царство последњих времена бити као повампирена Римска империја из доба Нерона која је, по своме духу, по својој политичкој идеологији, била наследница древних источних великих монархија са претензијом на васеленско господство. Дакле, ако неко жели да разуме стварне историјске корене политичке идеологије и психологије, и такође и економске основе царства Антихристовог, тај мора изучавати идеологију и устројство великих монархија древног семитског Истока. Овакво схватање седам глава звери, као седам појава у историји света богопротивних царстава потврђује се и другим наводима и из Светог Писма, нарочито овим речима апостола Павла. "Јер тајна безакоња већ дејствује" (2. Солуњ. 2, 7).
А сада о десет рогова. У седамнаестој глави апостол Јован овако пише о њима. "И десет рогова које виде, то су десет царева који царство још не примише, него ће као цареви примити власт истог часа са зверју... Они ће са Јагњетом заратити и Јагње ће их победити" (Откр. 17, 12-14).
Према томе, у богопротивном царству последњих времена има да буде десет владара. Само није јасно да ли ће они владати истовремено, а то би значило да ће та светска држава бити федерација од десет царстава којој на врху стоји десеточлана управа; или ће десет владара царевати један за другим, али ће сви редом водити исту политику - прогониће Хришћанску Цркву. У сваком случају врховна власт у тој светској држави биће у рукама једне личности. То је онај, којега апостол Јован назива у својој Првој саборној посланици "Антихрист", а апостол Павле га именује као "човека греха, сина погибли, безаконика".
У свима пословима Антихриста ће помагати велики лажни пророк: "И видех другу звер где излази из земље (из чове-чије мудрости); и имаше два рога као у јагњета (јер се издавао за пророка), и говораше као аждаја (говорио је богохулне речи). И сву власт прве звери чињаше пред њом; и учини да се земља и који живе на њој поклоне првој звери,... И чињаше знамења велика, па учини да и огањ силази са неба на земљу пред људи-ма" (Откр. 13, 11-13).
Очигледно, у царству Антихриста - за људе који не могу да живе без вере у Божанство - биће установљена посебна религија и основана посебна "црква", на челу које ће бити помоћник Антихриста, лажни пророк. Главна намена и задатак ове религије биће то да људе, који су сачували веру у Божанство, убеди у божанственост Антихриста, а преко те лажне Цркве да наведу наивне вернике на клањање и молење Антихристу, ако не баш као богу оно бар као полубогу.
Што се тиче "великих знакова", које ће чинити Антихрист и његов помоћник, па наука и техника већ сада "чине чу-деса". У то време наука ће остварити још много великих изума и открића. А и сада многа научна достигнућа, која могу имати и војну примену, држе се као војна тајна. Још више таквих војних тајни поседоваће светска држава после зацарења Антихриста. Он и његови помоћници користиће те тајне изуме као доказ своје генијалности и своје моћи.
Сем тога, и сада се на спиритистичким сеансама дешавају се многе чудесне ствари помоћу злих духова, јер спиритизам је општење са демонима. А у време Антихриста општење са злим духовима биће тако присно и распрострањено, да ће преграда између људи и царства злих духова скоро сасвим нестати. По дубини свога пада у зло људи ће бити као ђаволи, а ђаволи ће несметано живети међу људима и у људима... И лажни пророк "об-мањује оне који живе на земљи чудесима, говорећи да начине лик звери... И беше јој дано да да дух лику зверином, и проговори и учини да буду побијени они који се не поклоне лику звери" (Откр. 13, 14-15). Говорећи савременим језиком треба разумети:
1. Да ће се у царству Антихриста од сваког захтевати изјава о признању његове власти;
2. Да у случају непризнавања његове власти следује смртна казна;
3. Да ће у царству Антихриста савршено дејствовати полицијски апарат.
"И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг на десној руци њиховој и на челу њиховом" (Откр. 13, 16). Очигледно је да ће Антихрист захтевати и унутарње и спољашње изјављивање покорности као добровољни рад на државним добрима. Том приликом људи ће бити приморани да на својим капама или рукавима носе знаке који доказују приврженост Антихристу и душом и телом. На основу историје Слободног зидарства може се претпоставити да ће ти спољни знаци покорности бити у облику крста, или звезде, или змије (аждаје).
"Нико не може ни купити ни продати, сем онај који има жиг, име звери или број имена њеног" (Откр. 13, 17). Изражавајући се савременим језиком, то значи да ће бити из центра диригована привреда уз пуно одсуство слободног тржишта, а моћи ће се снабдети животним намирницама само они који својим радом доказују своју покорност Антихристу као "усрећитељу" човечанства.
"Овде је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звери; јер је број човеков, и број њен је 666" (Откр. 13, 18). У древности кабалисти и маги ради објашњења судбине човека употребљавали су бројеве на основу имена тог човека, и то помоћу три бројке, узете из јеврејске, грчке или латинске азбуке. Многи су покушали да одгонетну име Антихриста помоћу слова (које имају и вредност бројке) чији би збир био 666.
Сада треба да се присетимо карактеристике Антихриста коју је дао свети апостол Павле: "Дан Христов... неће доћи док најпре не дође отпадништво и не појави се човек безакоња, син погибли, који се противи и преузноси изнад свега што се зове Бог или светиња тако да ће сам сести у храм Божији као Бог... Његов је долазак по дејству Сатанином са сваком силом и знацима и чудесима лажним, и са сваком преваром неправде међу онима који пропадају" (2. Солуњ. 2, 2-10).
Нама је сада јасно, у чему ће бити ствар. Замислите само то, цео свет је једна држава. Становништво целога света у тој планетарној држави мора да иде на обавезни "добровољни" рад, Сва богатства природе - земља, рудна блага, шуме, океани и мора, атмосфера - све је својина светске државе. Сви извори енергије, сва предузећа и фабрике, сав саобраћај, сва средства везе налазе се у рукама те државе или тачније у рукама владара света. Он располаже свим видовима оружја на земљи, свим драгоценостима на земљи (злато итд.). Он рукује радном снагом целе насељене земље. Он је власник свих животних намирница - хране, одела, станова итд. Он одређује положај и судбину сваког човека на земљи. Научници и научне установе целога света даваће њему све резултате својих истраживања, изума и открића... Ми просто не можемо замислити моћ и силу и величину власти тога човека... То је, стварно, човек-бог.
Истовремено, у његовим рукама су средства пропаганде целога света - штампа, радио, сви облици уметности. Све њему служи, сви њега прослављају и величају као отеловљење генијалности ума и људских организаторских способности... "Старе бајке - урлаће свуда пропаганда - причале су нам о некаквом невидивом Богу на небу, наводно свемогућем и сведобром. Али то је био само мит, то је била само машта човечанства. А ево сада та машта се остварила: велики вођа свих народа света, отелотворење човечанскога генија - он је једини истински "бог", стварно свемогућ, јер влада над свим силама природе, продире у све њене тајне; он је стварни "усрећитељ" човечанства, као његов ујединитељ. Откада он влада нема опасности од рата, ни револуције,
ни политичке или економске кризе, ни глади, ни сиромаштва, ни незапослености... Поклонимо се њему и заборавимо старога Бога, кога је измислила људска фантазија..."
"И поклонише се Звери сви они који живе на Земљи, чије име није написано у књизи живота" (Откр. 13, 8), сви сем хришћана. Нажалост, замашни део и њих такође ће признати Антихриста: једни из страха, други због материјалних повластица, а неки по заблуди, као неки секташи који верују да ће пред сам долазак Последњег Суда, пред крај историје на земљи, бити установљено хиљадугодишње земаљско царство Христово. Преко те своје заблуде, чланови таквих секти лако ће прихватити Антихриста за Христа.
Али они хришћани, који су остали верни чланови Цркве, препознаће праву природу Антихриста и његовог царства. Тада ће се сручити на њих и на целу Цркву страшно гоњење - "И дано беше Звери да ратује са светима и да их победи" (Откр. 13, 7). Погинуће тада многи поглавари Цркве - "звер која излази из бездана учиниће рат са њима, и победиће их, и убиће их" (Откр. 11, 7). Али Црква неће престати да постоји, него ће само отићи у катакомбе... Трпљење, то је удео истинских хришћана у последња времена - "овде је трпљење и вера светих" (Откр. 13, 10). Њих ће окруживати не само опасности са свих страна, него и саблазни са могућностима погрешака и заблуда. Утеха ће им бити само нада да ово стање неће дуго потрај ати - "ко у ропство одводи, у ропство ће отићи; ко мачем убиј а, мора и он мачем да буде убијен" (Откр. 13, 10).
Дакле, карактеристични признах последњих времена биће гонење Хришћанске Цркве од стране државне власти, као што је то било карактеристично и у првим вековима Хришћанства.