ГОЊЕЊА ЦРКВЕ
(од апостолских времена до антихриста)
(Тумачење Откривења светог Јована Богослова)
протојереј Александар Колесников
Тужним речима Господ је описао у беседи на Маслиновој гори судбину своје Цркве на земљи... "Пазите, јер ће вас предавати на суд, и тући у синагогама, и изводити пред владаре и цареве због Мене, у сведочанство пред њима... и сви ће вас мрзети имена Мога ради. Ко претрпи до краја, биће спасен".
Ово Христово пророчанство понавља оно што је раније предказано о судбини Цркве на земљи, оно што је Бог рекао нашим прародитељима - Адаму и Еви приликом изгона из раја: "Тада рече Господ Бог змији (Сатани): Стављам непријатељство између тебе и жене, и између семена твога и семена њезина; оно ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати" (Постање 3, 14-15).
Стварно је сва потоња историја човечанства у духовном погледу тако и текла:
1. У непрекидном стремљењу Сатане да одврати људе од Бога и од добра - путем застрашивања, болести, разним несрећама, разним видовима привлачнога зла.
2. У унутарњој борби људи против Сатане, ђаво је највише спречавао да се људи моле. Он је све чинио да људи не призивају Бога у помоћ. А њихова молитва је задобила нарочиту моћ после доласка Христа на земљу и Његове искупитељске смрти на Крсту, и Његовог Васкрсења из мртвих. Смрт на Крсту и Васкрсење Христао означавају да је један потомак Еве згазио ђаволу (змији) главу. После тог искупитељског чина сви људи на земљи, под условом вере и јединства са Христом, могу лакше да се одупру притиску зла, јер у Новом Завету људи су добили јача средства за борбу против Сатане, од којих је прво - благодат коју је Црква добила од Бога.
Међутим, смрт и Васкрсење Христово не означавају коначни пораз ђавола. Њему није одузета могућност да обмањује човечанство. Он чини све напоре, не само да задржи под својом влашћу зла" синове противљења" Богу, него да увуче у зло и чланове Цркве, а главни му је циљ да уништи саму Цркву. Што време тече даље од Васкрсења Христовог, тим су напори ђавола све јароснији - до тренутка када ће се њему чинити да је близу своме циљу. духовном помрачењу света и одлучној побуни против Цркве. Но то ће бити његова последња побуна, јер ће она бити скршена појавом Христа у сили и слави, када за вечна времена настаје Царство Божије.
Ту борбу Сатане против Цркве од првога до другога Доласка Христа описује нам апостол Јован у Дванаестој глави Откривења.
Он види "знак велики на небу - Жену (Цркву) обучену у Сунце (Христа) и под ногама њеним је луна (земна слава), а на глави њеној венац од дванаест звезда (дванаест апостола). И она беше трудна, и викаше од болова мучећи се да роди... И роди мушко Дете (прве хришћане), који ће напасати све народе палицом гвозденом (руководити помесним Црквама), и Дете њено беше узето к Богу и престолу Његову ' (јер је већина првих хришћана погинула мученичком смрћу) (Откр. 12, 1-3).
"И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаја (крвави огњени ђаво) са седам глава и десет рогова... и реп њен повуче трећину звезда небеских, и збаци их на земљу (повукао је за собом у побуну против Бога многе ангеле). И аждаја стаде пред женом... да када роди прождере дете њено (убије прве хришћане) (Откр. 12, 2-4).
"И наста на небу (у душама људи који се боје Бога) рат; Михаил и ангели његови нападоше на аждају, и ратова аждаја и ангели њени; и не одолеше, нити им се више нађе места на небу (то јест ђаволи више немају места у душама људи, преданим Богу којима у борби помажу ангели Божији). И збачена беше аждаја велика, стара змија, која се зове ђаво и Сатана, која заводи сав васиони свет, и збачена беше на земљу и са њом збачени бејаху ангели њени (они су лишени њихове пређашње моћи да заводе људе злом). И Јован чу глас велики на небу који говори: "Сада настаде спасење и сила и Царство Бога нашега и власт Христа Његовог, јер је збачен опадач браће наше... И они га победише крвљу Јагњета (нашли су у себи снаге да се одупру привлачности ђавола вером у искупитељску жртву Распетога Христа) и речју сведочанства својега (својим проповедањем Евангелија), и не марише за живот свој до смрти (били су храбри до мучеништва). Зато се веселите небеса, и ви који живите на њима! Али тешко житељима земље и мора (људима утонулим у земаљске бриге и у море људске сујете), јер сиђе к њима ђаво у јарости великој, знајући да мало времена има" (до Другога доласка Христа) (Откр. 12, 7-12).
"И када виде аждаја да беше збачена на земљу, поче прогонити жену (прогониће у Светој Земљи хришћанску Цркву састављену од јеврејског народа), која роди мушко Чедо (прве хришћане). И жени беху дата два крила орла великога (апостоли Петар и Павле), да одлети у пустињу (у то време незнабожачким народима) далеко од змије, где ће се хранити (ширити Евангелије и свој утицај) време и времена и пола времена" (до крштења Јеврејског народа и Другог доласка Христа) (Откр. 12, 13-14)."А змија испусти за женом из уста својих воду као реку -(то је јерес и лажно верско учење), да би је река однела. Али земља (човеков разум) поможе жени, и отвори земља уста своја и прогута реку (то значи да су хришћански народи успели да се одупру јересима и лажним учењима)" (Откр. 12, 15-16).
У дванаестој глави, сликовито али доста јасно, апостол Јован је предвидео два главна средства борбе грешнога света против хришћанске Цркве током првог хиљадулетија њеног постојања:
1. Прво политичким средством (прогон хришћана од стране државне власти)
2. Затим унутарњим трзавицама у Цркви преко разних јеретика од четвртог до деветог века. Ипак, Црква је остала непобедива, мада се разгневи аждаја на жену (Цркву) и отиде да ратује са осталима из семена њеног, који држе заповести Божије и имају сведочанство Исуса Христа (ђаво је почео да води систематску борбу свим средствима за душу сваког члана Хришћанске Цркве).